Душанова соба. Соба је веома мала. У соби су кревет, стара столица, црни ормар и велика фотеља. На фотељи је гитара. На столици је одећа. Душан обично седи на столици и свира гитару. На фотељи обично чита књиге и слуша музику. А сада Душан лежи на кревету и мисли на Марију. Тања отвара врата.
Тања: Дуле, имаш времена?
Душан: Опет треба да ти решим неки задатак из математике?
Тања: Не. Хтела сам да те питам да даш ово Марку.
Душан: Марку?
И онда је Тања испричала брату о француском филму, о Валентину, о Жаниној другарици, о цвећу и о књизи. Говорила је о љубави и о срећи. Рекла је Душану да јој се свиђа Марко, да све време мисли на Марка и да ништа друго не може да ради. Рекла је брату да нема добру другарицу као што има Жана и да због тога моли Душана да све то да Марку. Дала је брату цвеће и књигу. Све је већ купила. Душан није говорио. Душан је размишљао о књизи и о цвећу. Размишљао је о томе како је цвеће помогло Валентину и Жани да буду срећни. И он жели да буде срећан. И онда се сетио да је и његова сестра у соби. Тања је причала, али Душан је није слушао.
Тања: Молим те…
Душан: Добро. Урадићу то.
Тања: Хвала, хвала, хвала! Волим те, Дуле! Ти си најбољи брат на свету!