Обично Марија и њена другарица Јелена иду пешке на факултет, али данас пада киша. Марија и њена другарица Јелена данас иду аутобусом.
Марија: Јецо, да ли ми је лепа хаљина?
Јелена: Да, веома је лепа. А моја?
Јелена је Маркова старија сестра, није паметна, али је добра. Јеца не зна да није пуно паметна, али њене другарице то знају! И Марко то зна! Сви то знају! Јецине другарице је воле зато што је веома добра… и зато што није пуно паметна.
Марија: И твоја хаљина је лепа. Ево наше станице.
Јеца: Маjо, да ли је то твој телефон?
Марија: Да, то је порука.
Јеца: Ко ти пише?
Марија гледа у телефон и чита. То је љубавна порука. Како је лепа порука! Али ове речи су јој познате!
Марија: То је Пушкин.
Јеца: Откуд њему твој број?
Марија је погледала Јелену и ништа није рекла. Јеца није гледала Марију, Јеца је размишљала о Пушкину. Сетила се! Наставница је говорила о Пушкину. Али није могла да се сети шта је наставница говорила о њему. Колико Пушкин има година? Јеца ће цео дан размишљати о њему, а увече ће о томе рећи Марку. Марко ће рећи да он добро познаје Пушкина и да је он њихов комшија. И да се Пушкин често шета у парку са Марком. Брат ће се касније целе ноћи смејати, а онда ће о томе написати у поруци Тањи. А Јеца ће мирно спавати:
– Лаку ноћ, Пушкине. Сетићу се где сам те видела…
Тања ће добити поруку од Марка. Тања се неће смејати. Тања ће целе ноћи мислити на Марка и неће спавати:
– Лаку ноћ, шампионе, волим те…
Ујутру неће моћи да се сети када је написала Марку поруку.
Марко ће прочитати поруку од Тање. То ће бити Пушкин. Шампион неће одговорити, шампион ће тихо рећи:
– Не могу да волим… ја сам јак! Ја сам шампион!
Али шампион ће се осећати лоше…
Марија ће читати поруку много пута. Како лепа порука! Марији нико није слао тако лепе поруке. Ко је то написао? Ко је воли? Она нема у телефону тај број. Марија ће цео дан размишљати о тој поруци. Марија неће спавати те ноћи:
– Лаку ноћ, мој Пушкине, мислићу на тебе…