Ово је Марија Тодоровић. Или Маја. Тако Марију зову другови. Тако Марију зову брат и сестра. А мама и тата је понекад зову Марија, а понекад Маја.
Мама Јована често каже:
– Марија, зашто не помажеш сестри?
Тата Мирко често каже:
– Марија, куда идеш? Већ је девет сати увече!
Понекад мама каже:
– Мајо, веома си лепа… као твоја мама.
Тата понекад каже:
– Мајо, веома си паметна… као твој тата.
А када мама Јована слуша, онда тата тихо каже и ово:
– И лепа… као твоја мама.
Марија има 19 (деветнаест) година. Она је студенткиња. Воли да чита књиге. Њен омиљени писац је Иво Андрић. Маја воли спорт. Већ 10 (десет) година бави се одбојком. Студира психологију и жели да постане психолог.
Тата јој каже:
– Браво! Моја ћерка ће бити психолог! Ти се веома паметна.
А мама јој каже:
– Мајо, колико имаш година? Већ имаш деветнаест! И шта радиш? Студираш психологију? Ко воли психологе? Можеш да будеш глумица, веома си лепа… као ја.
Тата онда обично тихо каже:
– Али ти ниси глумица.
Тада мама обично пита:
– Да ли си нешто рекао, Мирко?
Мирко одговара:
– Нисам ништа рекао, љубави. Читам новине.